Sa Timoka, sa zlatnog potoka  

Home
Preko neba
Zašto reka ima dve obale
Belezi
Koliko dugo živi drveće
Samotinja
Manjinac u vremenu i prostoru
Na drugoj obali
Knjiga o nama
Od zone do zone
Kuća u srpskoj poeziji
1000 Movie stars
1000 Movie stars - Second draft
Knjiga
Pomenik žrtava
Samotinja 2
Sa Timoka, sa zlatnog potoka
Bez akorda
Sve bilo je muzika
Ni po babu ni po stričevima
Tamo je daleko
Mene sačekuje namiguša, njima namiguje sačekuša

   

PANORAMA TIMOČKIH PRIPOVEDAČA

 

Izdavač:   "Tercija", Bor 2019.

   Strana:        260

   Urednik:      Milen Milivojević

   Recenzent:  Dragan Radović

 

 

 

 

 

 

 

 

 

BRANISLAV CVETKOVIĆ (1875-1942)
Smrtonosan telefon                                
Put oko sela
Šumska bajka
Priča o Valjušku

SIMEON SIMA ŽIKIĆ (1878-1964)
Zalutao
Jedno opelo

STEVAN JAKOVLjEVIĆ (1890-1962)
U zatišju
Ne, Boga radi!
Rovovi su ostali prazni
Usobši, rab božji...

MILUTIN VELIMIROVIĆ (1893-1973)
Ko je kriv?
Pare gore...
Sreska bolnica (odlomak)

SVETISLAV BOŽINOVIĆ (1906-1969)
Sibin Čulja ženi sina
Povratak

VERA ZLATKOVIĆ BJELICA (1929 - ?)
Na Timoku, na zlatnom potoku (odlomak)


BORISLAV PRVULOVIĆ (1931)
Snovi
*** (I pre, tako oko dve decenije...)
*** (Prošlo je od Uskrsa leto...)
Orahova priča

LjUBIŠA RAJKOVIĆ (1940)
Sličice iz detinjstva
*** (Ima jedan crv...)
*** (Nisam znao...)
*** (Toga leta...)
Bronzani osmeh
Bili smo nemogući (Odlomak: Čika Pule)


STOJAN BOGDANOVIĆ (1944)
Šinjel
Idi kod fotografa
Mokra plava košulja

 
BRANISLAV STOJADINOVIĆ (1945-2002)
Sokobanjska odiseja
Glasač
Zeljanica
Stablo

SRBA IGNjATOVIĆ (1946)
Prolazna kuća
Muta
Camera Obscura
Sve drugačije
Park, zeleno ostrvo
Pustolina

DRAGOLjUB JOVANOVIĆ (1948)
Bašta na Mile Krivku ubiva zajca
Kako se ženil Vlada
(odlomak iz priče „Od toj ču si umrem“)

MOMČILO MILOŠEVIĆ (1949 - 2007)
Bolest na smrt
Logograf


SLOBODANKA STANKOVIĆ ILIĆ (1952)
Sloboda
Grad
Zabrana
Legenda o deda Tonetu i osenji

LjILjANA PETROVIĆ (1954)
Etrve
Rada

BRANISLAV V. BRANKOVIĆ (1955-2012)
Detinjstvo i smrt
Orašje
Svevlad peva svojoj budućnosti

RADIŠA DRAGIĆEVIĆ (1956)
Ogledalo
Za rezil
Čuma

SLAVIŠA CVETKOVIĆ (1963)
Klaćer
Tapija
 

DRAGAN RADOVIĆ

   ZIDANICA NA TIMOKU


    Književna (bolje je reći istraživačka) znatiželja Radiše Dragićevića iznedrila je još jedan hvale vredan dragulj na šarolikoj niski njegovih ostvarenja. Pored pažnje vrednih romana, pripovedaka i zbirki pesama, pod ljubopitnim okom ovog istraživača našli su se podaci o njegovom rodnom Manjincu uobličeni u zapaženu monografiju, potom iskopani podaci o stradalima u ratu; pa, u iscrpni leksikoni uobličeni podacima o nebrojenim svetskim filmskom zvezdama; pa najbolje pesme srpskih pesnika o kući; pa, za cvetnik odabrani, tekstovi popularnih pesama zabavne muzike... Tu je, ne manje važno, ono pronicljivo, budno oko duhovitog analitičara koji, pod pseudonimom, ruglu, satiričnoj i humornoj oštrici podvrgava ono što nama kvari zbilju. I to nije sve: ko bi zavirio u kolekcionarsku zbirku knjiga (antikvarnih i dragocenih), sačuvane novinske isečke, elektronske zbirke najrazličitijih tekstova o svemu i svačemu, uverio bi se da ovaj neumorni istraživač, u anale svoje svesti, čuva dragocenosti i sprema nova iznenađenja.
    Iako zaplovi i po svetskim visina, iako se vine među (filmske) zvezde i „visokopozicionirane“ stvaraoce (u muzici i književnosti), Dragićević se čvrsto drži svojih korena, svoje zavičajne grude i lokalnih bravura oličenih u pikantnim pričama, malim a velikim ljudima, onima koji su na rodnoj zemlji i govoru svoje sredine našli uporište, prebivalište i ishodište. Na tim temeljima podignuta je ova zidanica na Timoku.
    Panorama pripovedača sa Timoka, poetskog naslova SA TIMOKA, SA ZLATNOG POTOKA, (parafraziran naslov priče Vere Zlatković Bjelice) zapravo je pregled proznih dela stvaralaca sa prostora čije su „vrednosti ostale zapretane u pepelu omeđenom granicama Stare planine, Tupižnice, Rtnja i Dunava“, kako u uvodu kaže autor Panorame. To je zapravo izbor priča, zapisa, odlomaka iz većih ostvarenja pisaca koji su se rođenjem ili življenjem vezali za knjaževački kraj. I bez obzira što se izbor ograničava na lokalne okvire, vrednost izabranih ostvarenja i značaj zastupljenih autora ima mnogo širu važnost. Od Branislava Cvetkovića, osnivača „Orfeuma“ i u mnogo čemu pionira srpske umetnosti i popularne kulture, do najmlađeg u izboru Slaviše Cvetkovića, vijuga ovaj venac priča različitih po sadržini, jezičkoj uobličenosti i umetničkom domašaju. Tu su priče sveštenika i lekara (uglavnom tematski vezane za ove dve profesije), priče znamenitih doktora nauka, Borislava Prvulovića, Ljubiše Jeremića i Ljubiše Rajkovića (doktori književnih nauka), Stojana Bogdanovića doktora matematičkih nauka, ali i Stevana Jakovljevića (autora „Srpske trilogije“, doktora biologije). Tu je, na počasnom mestu, vrstan književni kritičar i čeona ličnost u svetu književne svakidašnjice u Srbiji, Srba Ignjatović sa svojim kratkim proznim zapisima. Tu su još dela profesora, inženjera, radoznalaca raznih struka.
   U pričama dominira realistički prosede, sa likovima i događajima iz svakidašnjeg života, sa anegdotskim zapletima i raspletima, sa ruralnim motivima i naglašenim emotivnim nabojem. Posebno ističemo lepotu jezika, onaj milozvuk zavičajnog govora koji je u nekim pričama ustreptalo i meko zagolicao najdublje i najtvrdokornije lagume u svakidašnjicu ogrezlih čitalaca.
Ova knjiga sačinjena od priča dvadesetoro autora svojevrstan je spomenik zavičajnosti, ali i dobra propusnica za ulazak u svet ozbiljnih izbora, svedočanstvo o jednom vremenu, jednom malom prostoru, medaljonu Istočne Srbije, koji ima čime da se podiči, čija časna jedinica postrojena u ovoj knjizi prima odličje nezaborava i trajanja.
     Ako se knjiga zaustavila na autoru rođenom sredinom minulog veka, neka je to povod da joj izađu na crtu mlađi autori, sa novim poetikama, novim pogledima na stvaranje, novim duhom i energijom.